DIVAN DAN

...a nikom nije bio rođendan! Bar ne da mi znamo!

Sove jesu noćne tice, ali ove sove i sovice su od 6.aprila napravile pravu dnevnu  (ne)rođendansku žurku. Veliki žuti kolač je malo kasnio, ali je i bez njega atmosfera od prijepodnevnih sati  bila na nivou.

Instalacije su u parkiću postavljane od 8.30 do 10 sati, i već tad su izmamile par znatiželjnih pogleda. Za svaki slučaj, ponijele smo lične karte, da nas neko neupućen ( a takvih je bilo podosta jer je ovo bila prava sorpreza) ne bi legitimisao zbog „odlaganja otpada“. Na sreću, brzo su nam se pridružili i zvanični organizatori iz opštine. I zasukali rukave.

Sve je bilo jasnije kad su postavljene zastavice od starih novina sa natpisom“ShkART market“, još jasnije kad je „vještom“ rukom na ogradici starog kreveca napisano“ Dobrodošli na ShkART market za Dan planete Zemlje“, a najjasnije kad su prolaznike i posjetioce dočekivala nasmijana lica Sovica, koje su objašnjavale prenamjenu starih novina, plastičnih flaša, staklenih flašica, kartona za jaja i tako tih stvarčica, koje smo i same teškom mukom sačuvale da ne završe gdje obično završavaju.

Tako je bilo na ulazu u „dnevnu sobu“,  ali su neki  posjetioci ulazili i na „vrata sa terase“, pa im je s desne strane bila prostirka od starih najlon čarapa (neke su još iz „doba kad su se ispod tih čarapa nosile dlakave noge“), s lijeve  prekrivač od starih farmerki, a onda  opet  desno- pačvork pleten od traka pamučnih majica, oivičen „vještim rukama pletilja“ starim čaršafima.“I sa dosta pozitivne energije upletene u te niti.“

Dan su nam uljepšali mališani iz grupe Kukuta, koji su se zaigrali uz tempere, blokove, platnene trakice i novine. Komentar jedne učesnice je:“ Ovo smo svi mi u rradionici farrbali“.

Odmah iza podneva, kad je sunce već izvuklo vani sve koji trenutno ne vuku neki virus, djevojčice su se zaigrale na rezanom madracu „obučenom“ u jutene vreće . Njihove su se rukotvorine šarenile na malim razbojima, među perlicama i trakicama.

Komentari starijih su se kretali od: „Svašta!“, preko:“Predivno je, žene koje sjede na klupi i pletu“, sve do:“Ovo je prvi put da nešto bude drugačije“. No, da ne budemo lažno skromni, većina komentara je glasila:“Predivno!“, „Bravo!“, „Svaka čast!“

Isplivala je na površinu i jedna stara priča, iz jednog davnog druženja. Unuka Marka Miljanova je voljela da nosi svilene stvari, a kad bi ih se zasitila kao dijela garderobe, kačila bi ih po prozorima i zidovima. Tako smo i mi, uz kecelje od starih košulja i bermuda, okačili zavjese od starih miljea.Preko rama od prozora izvučenog iz nekog podruma.

E sad, samo pišem:staro,staro...Ma šta staro! Znate ono (fama est) da starim ljudima posle devedesete ponovo počnu da rastu zubi.Našim su krpicama izrasli zubići!

„Pogledajte ovo, kako su se djeca zaigrala, kako su svi nasmijani. Zato ne treba da radimo u zatvorenom, već prvenstveno na otvorenom prostoru, u parkićima.“

Hvala divnom danu i suncu! Hvala svima koji su i vidjeli,a ne samo gledali.Znali su i prije nas, no smo malo zaboravili: Carpe diem!

Tekst: Marija Jevtić
Fotografije: Lea Lonza